Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ekonomska čitanka". Rad ima 278 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

PC ESEJ

SADR@AJ Predgovor

I ANTIKA

Aristotel POLITIKA NIKOMAHOVA ETIKA

II SREDNJI VEK

Toma Akvinski SUMMA THEOLOGICA

1

Miomir Jak{i} - PC ESEJ

III MERKANTILIZAM

Antonio Sera KRATKA RASPRAVA O UZROCIMA KOJI MOGU DOVESTI DO OBILJA ZLATA I SREBRA U KRALJEVINAMA KOJE NEMAJU RUDNIKA Tomas Man BLAGO ENGLESKE OD SPOLJNE TRGOVINE Juraj Kri`ani} POLITIKA ILI RAZGOVORI O VLADALA[TVU Ivan Tihonovi~ Poso{kov KNJIGA O BOGATSTVU I SIROMA[TVU

IV FIZIOKRATIZAM

Fransoa Kene EKONOMSKA TABLICA OP[TE M A KSI M E EKONOMS KE VLADE U JEDNOJ ZEMLJORADNI^KOJ DR@AVI RAD ZANATLIJA NE PROIZVODI STVARNO BOGATSTVO Etjen Kondijak O TRGOVINI I VLADI An Rober @ak Tirgo RAZMATRANJA O NASTANKU I RASPODELI BOGATSTVA ZAKON NESRAZMERNOG PRINOSA U ZEMLJORADNJI

V KLASI^ARI

Vilijem Peti NE[TO O NOVCU NEKOLIKO ESEJA O POLITI^KOJ ARITMETICI Dejvid Hjum O TRGOVINSKOM BILANSU Adam Smit TEORIJA MORALNIH OSE]ANJA ISTRA@IVANJE PRIRODE I UZROKA BOGATSTVA NARODA 2

Miomir Jak{i} - PC ESEJ David Rikardo PRINCIPI POLITI^KE EKONOMIJE I OPOREZIVANJA APSOLUTNA I RAZMENSKA VREDNOST

VI MARGINALIZAM

Antoan Kurno PRINCIPI TEORIJE BOGATSTVA Karl Menger OSNOVI POLITI^KE EKONOMIJE Leon Valras ELEMENTI ^ISTE POLITI^KE EKONOMIJE Vilijem Stenli D`evons TEORIJA POLITI^KE EKONOMIJE Eugen fon Bem-Baverk POZITIVNA TEORIJA KAPITALA Alfred Mar{al PRINCIPI EKONOMIJE

VII UTOPIJSKI SOCIJALIZAM

Tomas Mor O GRADOVIMA UTOPIJE Tomazo Kampanela GRAD SUNCA ili O IDEJI REPUBLIKE Franjo Petri} SRETAN GRAD Klod Anri de Sen-Simon O INDUSTRIJSKOM SISTEMU [arl Furije NOVA ORGANIZACIJA RADA 3

Miomir Jak{i} - PC ESEJ Robert Oven KNJIGA O NOVOM MORALNOM SVETU

VIII MARKSIZAM

Karl Marks KOMUNISTI^KI MANIFEST KAPITAL Vladimir Ilji~ Lenjin RAZVITAK KAPITALIZMA U RUSIJI

IX KEJNZIJANIZAM

D`on Majnard Kejns PRINCIP EFEKTIVNE TRA@NJE

X SAVREMENA EKONOMIJA

Milton Fridman TRA@NJA NOVCA: TEORIJSKI I EMPIRIJSKI REZULTATI D`on Kenet Galbrajt ISTORIJA EKONOMIJE D`on Hiks PRIRODA NOVCA Fridrih fon Hajek SOCIJALISTI^KI RA^UN: PRIRODA I ISTORIJA PROBLEMA

Predgovor

Prva elektronska ekonomska ~itanka PC ESEJ hronolo{ki predstavlja pisce i {kole koji su odlu~uju}e uticali na razvoj ekonomske teorije. Obuhva}eni su radovi 33 velikana ekonomije, svrstanih u desetak {kola, a ukupni obim ~itanke je oko pet stotina kucanih stranica. 4

Politika, knjiga I, glava II, paragraf 2.

Da li je ve{tina pribavljanja bogatstva isto {to i doma}e gazdinstvo Obi~no se smatra da porodica ima ova tri elementa (vlast gospodara nad robom, vlast mu`a nad `enom i prokreacija dece). Postoji, me|utim, i ~etvrti elemenat koji neki brkaju sa doma}im gazdinstvom, a koji je, po mi{ljenju drugih, samo jedna njegova vrlo va`na grana. Re~ je o krematistici (na~inu kojim se pribavlja bogatstvo). Mogli bismo se najpre zapitati da li je krematistika (na~in pribavljanja bogatstva) isto {to i doma}e gazdinstvo, ili je njegov deo ili dopuna. U ovom drugom slu~aju da li ona ima za doma}e gazdinstvo onaj zna~aj koji izrada ~unkova ima za tka~ki zanat, ili koji zanat topioca ima za vajarstvo, jer izme|u ovih umetnosti i ovih zanata ne postoje isti odnosi: tka~ nam daje instrument, a topilac materiju (materijom nazivamo ono od ~ega je stvar izra|ena, tako vuna za tka~a, bronza za statuu). Doma}e gazdinstvo, dakle, o~igledno nije isto {to i krematistika (na~in pribavljanja bogatstva). Krematistika daje sredstva, doma`e gazdinstvo ih upotrebljava, jer ko }e upotrebiti doma}a dobra, ako ne doma}e gazdinstvo? Ali sada se postavlja pitanje: da li je na~in pribavljanja bogatstva sastavni deo doma}eg gazdinstva, ili se u su{tini razlikuje od njega. Moglo bi se pomisliti da je to njegov sastavni deo, jer ima za cilj da pronalazi kako }e se postati bogat; a kako su oblici bogatstva mnogobrojni, mo`emo se najpre zapitati da li na~in

...

-----------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.--------------------------------------   

www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]